2021/07/15 - 7:08
Zaljubljenik je u novinarstvo, amblem „renesanse“ sa Bliskog istoka, karakterističan glas koji je doneo vesti iz Bejruta, autor stotina izveštaja koji ostaju izvanredno bogatstvo albanskog novinarstva, jedinstveni, ugledni uroševčanin, Nehat Islami.
Profesionalnu karijeru doajena novinarstva, Nehat Islami započinje kao student Pravnog fakulteta u Zagrebu, kao stipendista lista „Rilindja“. Iako je studirao pravo, život ga je odveo u novinarstvo, profesiju na početku koje je imao mnogo izazova, s prvim člancima o deformacijama UDB-e iz Suve Reke, teškom periodu pod Rankovićem, ali novinara je bilo svuda na terenu. da dokumentuje i obavesti o nepravdama koje osećaju Albanci sa Kosova i u drugim delovima bivše Jugoslavije.
U „Rilindji“, Nehat Islami radio je do 1968. godine kao slobodni izveštač, dok mu je redakcija kosovske televizije pružila priliku i bolje uslove za stvaranje 30-minutnih izveštaja sa logom „Shkendija“, gde su zajedno sa kolegama poput Ekrem Kryeziu, snimatelji Rudolf Sopi, Murat Zeka, Šukri Kačaniku, Bejto Jusufi i drugi, pripremili su skoro 400 takvih izveštaja na Kosovu i u albanskim oblastima bivše Jugoslavije, ističući bisere ovog dela, hronike u spoljnom svetu, važne dokumentarne filmove, istorijske poput onog sa arbreša Zare, albanske kolonije u Bukureštu, izveštaja iz Pariza – Suđenje Avniju Rrustemiju i intervjui sa francuskim pesnikom Jackuesom Preverom iz Austrije, kao obeležavanje 50. godišnjice smrti istaknutog albanologa, Norbert Jokli, od kojih se neki i danas emituju u emisiji „Arhiva“ na Radio-televiziji Kosova.
Nakon 6 godina rada u ovoj redakciji, konkurs je otvoren za tri stalna dopisnika, jednog u SAD-u, jednog u Nemačkoj i drugog na Bliskom Istoku sa sedištem u Bejrutu. Maksut Shehu bio je izabran za SAD, Jusuf Buxhovi za Njemačku i Nehat Islami za Bliski istok sa sedištem u Bejrutu, gde je na Bliskom istoku, zbog novinarstva, Nehat Islami pratio događaje koji su pokrivali 22 arapske zemlje i poseban rad istraživao je albanske ličnosti koje su stvorile istoriju, poput Vaso-paše Skodrani u Libanu, Mehmet Ali-paše, u Egiptu i šire. Iz tog sveta napisao je dve knjige: “Hotel Beirut” (Botimet Koha) i “Adresa u Bukureštu” (izdavač, Nazmi Rrahmani).
Retki intelektualac, jedinstveni novinar, po povratku iz Bejruta, Nehat Islami je izabran zajedno sa Pajazitom Nušijem, Zejnullah Gruda, Imer Jaka, Mehmet Begraca i drugima izabrani su za članove Vlade Kosova, ali su vrlo brzo otpušteni s motivacijom da nisu doprineli u „kontrarevolucionarnom“ ratu, koji ga je privremeno ostavio bez opredeljenja, da bi se kasnije vratio, na poziv režisera Aslan Fazliu u staru kuću, u „Rilindji“. Doprinos Nehata Islama nastavio se i nakon rata na Kosovu, budući da je tri godine bio direktor Instituta za rat i mir u Londonu, kao i direktor Saveta za štampu Kosova, što daje njegov izuzetan doprinos, nasleđenu vrednost društva i mlađe generacije.
