Komuna Online

Komuna Online

Gis Online

Kontakt


Turizam u Peći

 

Na osnovu terena na kome se prostire Peć , vidi se da ima velke privlačne i interesantne turističke resurse , koje mogu da zadovolje obožavaoce nedodirljive prirode i obožavaoce idiličnih lepota sela kao i zainteresovane istraživače o tragovima prošlosti. Nalazeći se između toka reka Beli Drim i Bistrice Peć pruža mogućnosti za ribolov raznih vrsta riba slatkih voda , a za obožavaoce avantura zimskih i letnjih sportova pruža velke mogućnosti lepotama kanjona vodopada i odgovarajućih terena za skijanje . Porodicama sa decom pruža mogućnost ukusa šetnje prirodnog osveženja koju će naći idealno mesto obale reka u najtoplim letnjim danima.

Prostranost Peći u celini je pokrivena šumama i vrhovima koje su bogate listopadnim i četinarskim zelenim drvećima , koje u sebi skrivaju neviđeno bogatstvo za lovce i za sakupljače biljnih lekova . Peć je bogat mestima koje omogućavaju razvoj turizma  i  lova. Najpoznatiji rezervoati fonda divljih životinja nalaze se na rezervoatu Rusolija : Visoki Lov, Medved , Jelen, Vepar, Lisica, divlji Jarac , Ris, Zlatna Kuna, Bela Kuna itd.

Niži lov : Zec , Prepelica, Fazan, divlja Kokoška , šumski kokot itd...

Lekovito bilje koje se nalazi u albanskim Alpima su : kantarion – hypericum perforatum , rajski cvet – thymus serpulum, pustikara-dignalis feuginea , kozija brada –aruncussilvestirs cost, cvet borovnice , cvet agolice , cvet kamamilice itd  šumski proizvodi (Borovnica, jagode, maline, pečurke,kupine, dren , lešnici itd.. ) .

 

Planinska klima regiona Rugove sa dugom, jakom i hladnom zimom i sa toplim letom favorizuje bezrezervno turiste da udišu čist vazduh sa smanjenim jonima iz šume u ranim jutrima do 9 :00 h sto postavlja veliki stimulans za zdravlje čoveka . Ne samo čist vazduih, ali i šarenitost živog sveta koji će te izgubiti u smislima u mislima i razmišljanjima , da se vratiš na tvoje poreklo kao čoveka , da osudiš šta si ti zapravo danas , koja je razlika između sebe i celog onog sveta divljih i domaćih životinja , ptica i insekata koji su u međusobnoj harmoniji i s onim što okružuje darovitu prirodu ...

Jeste veoma važno jako prisustvo dovoljno vode. Godišnje srednje padavine su 1000 mm . Najveći deo ovih padavina pada u zimi kao sneg i kao kiša.

Debljina snega pruža dobre uslove za skijanje. Ova debljina ide od 1- 2 m u visini od 1200-2000 m sa dužinom staza od 1 - 5 km . Sama ekspozicija ovih terena SZ, SI, JI, pruža uslove stvaranja kvalitetnih slojeva snega od kraja decembra meseca do aprila . Nabujanost vode je odlična za razvoj turizma , prema tome region smatra se kao reuervoar voda sa optimalnim dovodima u dubokim rekama koje daju jedan estetički izgled, vodopadi , izvori i bunari kao na broju tako i na proširenju . Voda je bistra kao kristal , u većini slučajeva hladna, ali bogata s ukusnom ribom – troftom .

Kako bilo region Rugove ostaje jedno mesto s povoljnom klimom za letovanje , u celini  sa svežim letom gde temperature dostižu 17- 20 C a po nekada 20- 25 C što favorizuje porodični turizam , organizovan u stanicama ze lečenje i sportsko-rekreativni i stvara povoljne uslove za sport i rekreaciju penjanje i mariširanje , šetnja i posete kulturološko-istorijskim spomenicima , spuštanje padobranima, plivanje u ličenatskom jezeru kao i krstaranje u reku. Hladna zima je povoljna za razvoj zimskog turizma, skijanje, penjanje , i smeštaj u stacionarima .

Najbolji izgled i poseban prrestavlja rugovska klisura kao i polje oko pećke Bistrice , pored koje prolazi asfaltirani put u dužini 24 km , koji vodi od Peći preko Čakora za Crnu Goru . Prostor oko reke Bistrice ima jedan izgled klisure u dužini 20 km , a najlepši deo rugovske klisure je dužina od 10 km . Ona je duboka oko 1000 m , tako da se svrstava u red najlepših klisura u zemlji i u Evropi.

Prije nego sto ulaziš na mestu koje karakterišu tipičnu klisuru , na šestom kilometru nalazi se vodopad u dužini od 25 koji izvire iz stene sa južne strane i uliva u reci . Ovaj kanjon stvoren od odranjavanjem vode i otopljenja leda , jeste tipično i dubok gde reka ponegde se ne vidi  od suženja i podizanja vertikalnih visokih stena sto ponekad predstavljaju i strah  za posetioca , vrhovi koji su izgradjene kao formacije krečnjastih stena i koglomerata sa sivim bojama , vertikalno podižene pokrivene sa sitnim biljkama i nekih četinarima uz stene , naćiće se ispred ovih pogleda može se videti samo vidikova linija .

Kanjon Rugove ili kako se naziva rugovska Klisura počevši od trećeg kilometra iz Peći do 9-og kilometra je zatvorena ,a od devetog počinje lagano da se otvara , ponegde se sužava , stvaraju jednu uvalu , malo mekšiju na kraju kog teče reka Bistrica noseći sa sobom pesak, žur i osveženje da bi se sužio ponovo na jednu usku klisuru tokom puta u zapadu regiona koji vodi do  Čakora i Plava srednja kvota uvale je 650- 1000 m, koja je naseljena uglavnom sa leve i sa desne strane naročito u letnjim mesecima, ima jednu retku lepotu koju ulepšavaju više visoki vrhovi grbova sa obe strane.

Sada je poznati mostovski luk od kamena koji veže ove strane stene davajući jednu poruku ujedinjenja i veze za prolaznike . Pored stene kod mosta nalazi se jedan crtež jednog atletiščara , za kog se smatra da je od vremena pelazga. Na istom mestu se nalazi kamen na kome ansambl Rugovi sprovodi promociju u prirodi.

Postoji jedna legenda : devojka skače s kamena da ne bi pala u ruke otmičara koji su došli da naseljavaju zonu više crkve , tačnije u trećem kilometru nalazi se poseban kamen , koji kao takav  predstavlja monoment tradicije , gde se prikazuje albanska žena koja je odlučna da zaštiti svoj identitet.  Pomenuti kamen treba se proglasiti kao prirodni monoment. Nastavljajući dalje srećemo i stene koje su uzdignute kao kip, vodovapadi koji izviru iz ovih stena , dva kratka tunela sa kamenim strehama više puta sa kriviniama koji vodi u dolini otvarajući horizont vida u šumama i bregovima da bi nastavio dalje u selima koja se nalaze s leve strane reke. Rugova ima mnogo planinski prevoja i visine koje se vezuju s drugim zonama : skadarska dolina, koja vezuje Rugovu sa Tropojom i Skadrom , čakorski prevoj koji vodi prema Plavu i Gusinju ,svatovski  prevoj na severu sela Boge koji povezuje Rugovu s Bandžovom i Rožajama, prevoj Hajle koji se spušta sa obe strane administrativne granice sa Crnom Gorom gde se nalazi i glavni put koji povezuje Rugovu s rugovskom Malesijom (selo Dacaj i Husaj) da bi se nastavilo do Rožaja. Na centru prevoja Hajle ima više od 10 godina što se organizuju tradiconalne igre ,, Rugova,, .

Kamen Drenike (štedim kao povoljno mesto za skijanje u dužini od 5 km koji se prostire na dve teritorijalne površine Kosova i Crne Gore. Kukavičiji prevoj odakle se može videti pećka ravnica .

Ovi prevoji su povoljni za hodanje i penjanje .

Na ravnicama i poznatim mestima nalaze se mnogobrojne planinske kuće , koje su otvorene za svakog ljubitelja prirode . Prirodne lepote nikoga neće ostaviti ravnodušnim , u svim godišnjim dobima one su privlačne i povoljne za nezaboravne izlete u blizini grada. Za ljubitelje skijanja tokom zime postoje idealni tereni za skijanje u turističkom centru selo Boge .

Privlačne lepote sačinjavaju i planine na severu i severoistoku pećke Bistrice : Žleb sa vrhom Rusolije (2380 m) , Hajla  (2400 m) , Štedim ( 2272 m) , Siška Planina sa Hasanovim vrhom (1471 m) , Begova planina sa vrhom Veljakua (2015 m) , Peklena (1376 m )  i dr.,a drugu grupu sačinjavaju planine imeđu pećke i dečanske Bistrice : Kopranik sa stenom Aeperle (2460 m), Planine Lumbardha (2335 m) sa Cervenim Kamenom (2522), Lečenat (2341 m),  Starac (2426 m) i Malash (2530 m ) , koje radi svojih lepota i nevidljivog pejzaža su postale destinacije planinara, ali i običnih građana koji žele odmoriti od dnevnih aktivnosti i monotonije.

Preko Grada prolazi reko Bistrica koja svojim tokom deli grad na dva dela i daje mu posebnu lepotu , a njihove zelene obale su poželjne za šetnju pećancima. Tokom toplih letnjih dana pećanci izlaze sa zadovoljstvom i osvežavaju se vodom reke Bistrice , u mestima koje su : izvor crnih voda pored jame Demaj , na trećem kilometru pored jame Kraljice do dvanaestog kilometra , a u kontinuitetu toka reke  pet kilometra od grada nalazi se bazen sa olimpijskim dimenzijama , koji u toplim danima je pun posetioca svih generacija, a posebno mladima koji se zadoljavaju sa svežom vodom ili u hladu sa svežim hladnim pićima .

Nije samo ovo bogatstvo Rugove , bogatstva su i jame sa prirodnim monomentima u zoni i tokom kanjona kao : jama Karamakaza , male jame Carice , jama u Radavcu , jame tokom mesta Grlje kod Košutana , jame kod izvore Rut i jame naspram sela Dreljaj. U petom kilometru nalazi se jama Jerina , a malo niže jama Demaja .A na osmom kilometru nalevoj strani kanjona 50- 60 m iznad reke na ćošku gigantne stene , u visini od 350 m u obliku izvora nalazi se ulaz u jami koja se zove ,, Velka Klisura ,, koja je proučavana u dužini od 10 km , a koja se smatra jednom od nadužih jama na Balkanu . Ova jama od svog ulaza iznad izvora podzemne reke počinje da se penje u jednoj neprekidnoj visini od teških uspona preko svojih suženja razlika u visini je 310 m ( + 296 m , -14 m ) . Zato ova jama je jedisntvena , jedna od najviših na Balkanu . Jedan i jedinstveni deo ove jame jeste i tzv tobogani , jedan nizbrdni sifon orginal- freatik .Posle polovine sifona tzv. Policija, jama jeste ulepšana svim mogućim vrstama speleo-ulepšanjima .

Ovde ima visokih i velkih stubova do nekoliko metara, dugih kao štapovi sode, stalaktite i duge zavese ili stalagnite  koje su sakupljene , male brane od stena , jezera s kristalima  i raznim biserima od kalcita . Jedan neopisivi deo su i korita s vodama koje su pokrivene sa kristalima kalcita i drugim grupama kristala  . Također je yanimljivo i pesak koji je kamenjen u obliku i veličine fudbalske lopte , više od nivoa tzv. Polukruga Duge . Kod ulaza tzv. Prelazak Leoparda , su neke tačke i krivine koje su u obliku kože Leoparda ( na osnovu čega je dobio i ime pomenuti prelaz ) sigurno je ostalo ovde od poplave foslinih voda .

Digitalnu mapu ove jame možete je naći na adresi : www.aragonit.speleo.org .

Posebni turistički motiv sa vidljivim estetskim osobinama predstavlja i jama u selu Radavac , i vodopad izvora Beli Drim koji se nalaze u selu Radavac oko 11 km dalje od Grada Peći u pravcu prema Rožajama na severoistoku planina Prokletije . Pomenuti izvor se nalazi ispod vrha Rusolije u nadmorskoj visini 2381 m ispod koje se širi polje pored Belog Drima . Ova pećina je karakteristična od podzemnih nakita , Sale, jezero i možda sa jedinstvenim vodopadima u svetu. Ona je bez sumnje jedna od najvećih jama u regionu i pored što nije dovoljno istraživana ona je proglašena prirodnim monomentom skupa sa izvorom Belog Drima .

U Selo Ličenat je izgrađeno turističko selo ,, Crveni kamen,,  sa  turističkim kapacitetima do 200 osoba koje su posećene tokom cele godine .Dok u Garužde (Velki Stupeć) bazen s kapacitetom od 150 mesta, motel ,, Gryka,, , restoran ,, Bjeshka,,  gde se može okusiti tradicionalni prijateljski doček sa ,, hleb so i srce,, , akasnije da se zadovoljite sa domaćim i izvornim jelom , osveženja mlečna, sira , jogurta, kajmaka , meda , šumski čaj,  zeljanik , masenica , kačamak , kuvani sir , kolobotnjica i zdravog pšeničnog i kukuruznog hleba, pečena u pekari ili crepulji.

 

Prostor budućeg Nacionalnog parka, ima puno jedinstve prirodne resurse, tako da sadržaj pejsaža je vrlo bogat i raznovrstan. Ovo su prije svega visoke planine, koje bujaju svojom lepotom.  Stenoviti grebeni koji sačinjavaju planinske vrhove , zelene padine s travom, mnoge šumske doline, čiste reke , vodopadi ,izvori i jezera , jesu sadržaj pejzaža albanskih Alpi . Posebnu atraktivnu celinu pejzaža su površine sa šumama i vegetacijom trave . Šumske zone su sačinjene od bukve, molike , jele, kleke i drugih vrsta  koje se menjaju sa zelenom vegetacijom .

 Na šumskim livadama naokolo u prolece cvetaju raznorvsna vrste šumskog cveća davajući pejzažu posebnu atraktivnu lepotu, dok prostorijama posebnu aromu i čisto prirodno osveženje. Posebno vizuelno buđenje pirodne lepote  ove šume nude u jesenjem vremnu , u vremenu stvaranja prolaznog planinskog pejzaža kad cela priroda prelazi u spektru raznovrsnih boja. Najviše oživljavanje pogledi u kasnom proleću kad u niskim oblastima izlazi biljna vegetacija pokrivajući celu teritoriju zelenom bojom, dok su visoki vrhovi planine Prokletija jos uvek pod debelim snežnim pokrivačem.